Лисице све чешће виђамо у насељеним мјестима, парковима, двориштима, па чак и у непосредној близини стамбених зграда. Иако њихова појава код грађана изазива забринутост, стручњаци истичу да за сада нема разлога за панику, али да је неопходно придржавати се превентивних мјера и избјегавати контакт са овим дивљим животињама.
Дарко Јованић, стручњак за ловство у Ловачком удружењу „Змијање“ из Бањалуке, објашњава да лисице у урбана подручја долазе првенствено због три основна услова неопходна за опстанак – хране, заклона и мира.
Како каже, ширење урбаних насеља према руралним подручјима, зарастање необрађених површина и постојање зелених коридора омогућили су овим животињама да се приближе градовима. Заклон проналазе у шипражју и неуређеним површинама, док храну налазе у контејнерима и отпацима које грађани остављају.
– Лисице су постале наши редовни становници у градским условима. Нашле су заклон у неуређеним површинама, а храну на контејнерима и у отпацима. Пошто их грађани углавном не узнемиравају, имају сва три фактора неопходна за опстанак – појаснио је Јованић.
Додаје да су лисице корисне животиње у природи јер се хране угинулим животињама и глодарима, доприносећи тако одржавању природне равнотеже. На њихово приближавање градовима утичу и промјене у руралним срединама, смањење доступности природне хране, али и конкуренција шакала.
– Иако је њихова појава често повезана са страхом од бјеснила, за сада нема забиљежених случајева ове болести, нити напада лисица на људе – додаје Јованић.
Ипак, упозорава да је потребан опрез, посебно када је ријеч о кућним љубимцима.
– Грађани треба да воде рачуна да њихови љубимци не долазе у контакт са лисицама. Када их примијете у свом окружењу, потребно је да их не привлаче храном и да их држе на безбједној удаљености – истакао је Јованић.
Посебно упозорава на остављање хране изван контејнера, јер се тиме лисице додатно привикавају на присуство људи и градско окружење.
Како каже, циљ је да се животињама не ствара осјећај добродошлице у насељеним мјестима, већ да се, без радикалних мјера, подстакну да се врате у природна станишта.
Необично понашање животиње, нарочито ако не показује страх од људи, може бити разлог за додатни опрез, у смислу болести животиње и пријаву надлежним службама.
– Ипак, приближавање људима не мора нужно значити да је лисица болесна, већ може бити посљедица навикавања на градско окружење – појаснио је Јованић.
Додаје да ловачко удружење и његове стручне службе, у сарадњи са градском инспекцијом, излазе на терен када грађани пријаве појаву лисица и пружају савјете у конкретним ситуацијама.
Према ријечима Јованића, са опадањем лишћа и смањењем природног заклона очекује се да ће се лисице током зиме више повлачити у своја природна станишта. Њихово поновно појављивање у градским насељима могуће је на прољеће и током љета.
Он поручује да лисице не треба узнемиравати, хранити нити им прилазити. У случају сусрета, потребно је држати одстојање, заштитити кућне љубимце и о евентуалном проблему обавијестити надлежне службе.
– Док год имамо неуређене површине и зелене енклаве у граду и његовим рубним дијеловима, имаћемо и овакве сусрете. Потребно је да научимо како да живимо у окружењу у којем су и ове животиње дио природе – закључио је Јованић.
(ртрс)