Сезона слава је званично почела, а калкулисање и списак потреба и усклађивање поменутих са мјесечним примањима дио је резервисан за главобољу.
Колико ћемо колача? Хоћемо ли правити или наручити, и шта је исплатније? Торту нећемо, свакако се не поједе сваке године, остане па се баци… Хоћемо ли печеницу или ћемо узети неколико кила меса? Гдје је јефтиније, а да је добро. Да ли је доста 50-60 сарми? Ма, без 100 нисмо нигдје, нека остане, ваљаће да се не кува наредних дана…
Овако некако звучи разговор у скоро свакој породици која се спрема да прослави крсну славу, рачунајући колико ће је иста коштати на крају. Да ли ће бити скупља пита него тепсија или ће се ипак нешто успјети „ушпарати“, питања су која на одговоре чекају тек кад гости оду.
Колико су се промијениле цијене у односу на прошлу годину и колико је једној породици потребно да данас прослави славу, питали смо приједорско Удружење за заштиту потрошача “Дон”, а на питања нам је одговорила извршна директорица, Муриса Марић.
Како раст цијена прехрамбених производа утиче на кућне буџете грађана уочи сезоне крсних слава?
Раст цијена хране највише погађа грађане који највећи дио својих примања троше на основне животне потребе. Када плате и пензије не прате раст трошкова, сваки додатни издатак постаје проблем. Припрема славе долази уз редовне трошкове за храну, режије, лијекове и друге обавезе, па породице морају пажљиво распоредити новац. За многе то више није уобичајен трошак, већ озбиљно оптерећење кућног буџета.
Колико је, према вашој процјени, ове године потребно новца за припрему славе за просјечно домаћинство, односно за гостење 15–20 људи?
За припрему славе за 15 до 20 гостију, према оквирној процјени, потребно је најмање 600 до 900 КМ, а у зависности од јеловника и знатно више. У тај износ улазе месо или риба, предјела, салате, колачи, пиће и остале намирнице. То није мали издатак ако узмемо у обзир да је просјечна нето плата у Републици Српској за септембар износила 1.727 КМ, а синдикална потрошачка корпа 2.964,10 КМ. Морамо имати у виду да је ово процјена, а не званичан обрачун цијене славске трпезе.
Које намирнице представљају највећи издатак приликом припреме славске трпезе?
Највећи издатак су месо и риба. Код мрсне славе то су прије свега печење, месо и сухомеснати производи, док код посне славе значајан трошак представљају риба, ораси и други скупљи састојци за припрему јела и колача. Када се додају сир, јаја, уље, поврће, воће, брашно и пиће, укупан трошак брзо расте. Грађани често не рачунају колико их кошта свака појединачна намирница, већ тек на каси виде колики је укупан износ.
Да ли су грађани због високих цијена приморани да смањују количину хране, број гостију или да изостављају поједине производе са славске трпезе?
Да, породице све више прилагођавају славску трпезу својим могућностима. Навике су се почеле мијењати од 2020 и период Короне, тако да се данас купују мање количине, припрема се мање различитих јела и изостављају скупљи производи. Не можемо говорити о тачном броју таквих домаћинстава без истраживања, али је сасвим разумљиво да грађани који имају ограничена примања не могу трошити као прије. Посебно је важно да због славе нико не улази у дугове или угрожава новац потребан за свакодневни живот.
Да ли примјећујете да се грађани све чешће одлучују за куповину намирница на акцијама и у дисконтним продавницама како би уштедјели приликом припреме славе?
Поређење цијена, праћење акција и куповина у дисконтним продавницама постали су важан начин уштеде и свакодневне борбе потрошача. Грађани све чешће обилазе више трговина како би пронашли повољније цијене. Међутим, треба бити опрезан јер није свака акција стварна уштеда. Потрошач треба да провјери редовну и снижену цијену, цијену по килограму или литру и рок трајања производа. Нижа цијена нема значаја ако је производ пред истеком рока или ако је у питању мање паковање које је по јединици мјере скупље.
Колико је поскупљење меса и рибе утицало на трошкове припреме мрсне и посне славе? Постоји ли значајна разлика у трошковима?
Месо и риба су намирнице које значајно утичу на коначан трошак славе. Код мрсне славе највећи издатак је најчешће печење, док код посне славе то је свакако риба, посебно ако се припрема више врста. Не може се данас тачно прерачунати која је слава цјеновно јефтинија, јер то зависи од избора намирница и броја јела. Удружење се не бави упоредним анализама цијена које би показале тачну разлику у трошковима ове године у односу на претходну у периоду слава.
Да ли вам се грађани обраћају због високих цијена прехрамбених производа и има ли примједби на неоправдана поскупљења пред празнике и славе?
У нашем Савјетовалишту за заштиту потрошача грађани се обраћају због различитих проблема на тржишту, али не располажемо посебном евиденцијом притужби која би показала колико се њих односи искључиво на цијене хране пред славе. Оно на шта стално указујемо јесте потреба за бољом контролом тржишта и јасним истицањем цијена. Не може се свако поскупљење прогласити неоправданим, али се мора контролисати да ли трговци поштују прописе и да ли потрошачима дају тачне информације. Посебно је важно спријечити лажна снижења и довођење купаца у заблуду. Одлуке о висини марже и осталих трошкова које учествују у креирању цијена доноси Влада и ресорна Министарства.
На шта потрошачи треба да обрате пажњу приликом куповине намирница за славу, посебно када су у питању акцијске цијене, рокови трајања и разлике у цијенама?
Прије свега, треба упоредити цијене истих производа у више трговина и обратити пажњу на цијену по килограму или литру. Код акцијских производа треба провјерити да ли је снижена цијена заиста повољнија, као и рок употребе. Посебно код меса, рибе и млијечних производа треба водити рачуна о условима чувања и исправности производа. Савјетујемо грађанима да чувају рачуне, јер су они доказ о куповини и важни су у случају рекламације. Не треба куповати веће количине кварљиве робе само зато што је на акцији.
Како бисте оцијенили куповну моћ грађана у односу на претходне године када је ријеч о припреми крсне славе?
Подаци о примањима и трошковима живота показују да је куповна моћ грађана ограничена. Према подацима за септембар 2026. године, просјечна нето плата у Републици Српској износила је 1.727 КМ, док је синдикална потрошачка корпа износила 2.964,10 КМ. То значи да је просјечна плата покривала свега 58,26 одсто вриједности потрошачке корпе. Видљиво је из наведених износа да грађанима фали преко 1.200 КМ само да би дошли до цијена из синдикалне потрошачке корпе што је показатељ да се новац мора планирано и рационално распоредити на све трошкове у мјесецу.
Када погледамо ове бројке, јасно је да просјечна породица нема много простора за додатне трошкове. Посебно је тешко пензионерима и домаћинствима са минималним примањима. Зато се и припрема славе све више планира према томе колико новца породица стварно има на располагању, а не према томе шта би жељела да припреми.
Како се, према вашим сазнањима, мијењају потрошачке навике и да ли се традиционална славска трпеза све више прилагођава могућностима породичног буџета?
Грађани све више воде рачуна о томе гдје купују, колико купују и колико ће их то коштати. Прате акције, упоређују цијене и чешће се одлучују за јефтиније производе. То су промјене које су посљедица раста трошкова живота и ограничених примања.
Славска трпеза се такође прилагођава породичном буџету. Мислим да је важно да се вратимо суштини славе. Није суштина у томе да ли ће на столу бити десет или двадесет јела, већ у окупљању породице и пријатеља. Не треба да се дешава да грађани позајмљују новац или се задужују да би припремили славу, а да након тога немају довољно за основне животне потребе.
Печење, сарме, колачи и пиће и ове године биће дио славске трпезе, али ће многи домаћини прије куповине морати добро да прорачунају колико могу да издвоје. Јер, славски обичаји јесу важни, али рачуни стижу и након што гости оду.
Извор:АТВ
